Posao za NIS, posao u NIS-u
Jedna od najznačajnijih odluka svakog ministra poljoprivrede u Srbiji jeste kako da potroši deo državnog budžeta namenjen podsticajima poljoprivredne proizvodnje. Najjednostavnije rečeno, zakon o budžetu određuje koliko sredstava država godišnje izdvaja za poljoprivredu, a Ministarstvo poljoprivrede odlučuje da li će i koliko od tih sredstava utrošiti kroz direktna plaćanja (prenos novca na račune poljoprivrednih gazdinstava prema količini ili kvalitetu njihove proizvodnje), a koliko kroz subvencionisanje cena nekog od poljoprivrednih "imputa" - đubriva, goriva, semena, mehanizacije, kredita...
Odluka Ministarstva poljoprivrede šta će i u kojim iznosima subvencionisati nije od značaja samo poljoprivrednicima već i onima koji se bave proizvodnjom i prometom subvencionisanih proizvoda jer im određena politika ministarstva može doneti ili uskratiti ogromne zarade. Na primer, ako Ministarstvo poljoprivrede odluči da tokom neke godine subvencioniše kamate na kredite koje uzimaju poljoprivrednici, korist će imati banke jer će te godine plasirati više kredita. A ako se poljoprivrednicima od strane države subvencioniše cena mineralnog đubriva, korist imaju oni koji đubrivo proizvode i prodaju jer im se uvećava promet.
Dok je ministar poljoprivrede bio Goran Knežević (27. juli 2012. - 02. septembar 2013. godine), tri puta je novcem iz budžeta Srbije poljoprivrenicima subvencionisana cena goriva (najčešće se koristi izraz regresirano gorivo), i sva tri puta je ovlašćeni (jedini) distributer regresiranog goriva bila Naftna industrija Srbije (NIS).
Ako se regresiranje cene goriva za jesenje poljoprivredne radove 2012. godine, s obzirom na datum stupanja na dužnost ministra Kneževića, može smatrati realizacijom politike koju je osmislio prethodni ministar - Dušan Petrović (DS), činjenica da se agrarni budžet 2013. godine trošio na regresiranje cene goriva, a ne na subvencionisanje cena đubriva, semenskog materijala, mehanizacije itd - isključivo je odluka ministra Gorana Kneževića.

Ova činjenica interesantna je iz nekoliko razloga:

Početkom 2013. godine, NIS je obavestio Ministarstvo poljoprivrede da nije u mogućnosti da ponudi popust na cenu goriva kao u 2012. godini, što znači da bi za isti popust poljoprivrednicima 2013. godine država morala da uloži više svog novca. Ovakvo obaveštenje je na e-mail ministrovog šefa kabineta (Ivan Živkov) uputio Yusif Abbasov, direktor veleprodaje NIS-a (prilog), na šta mu je šef kabineta odgovorio da bez popusta iz 2012. godine Ministarstvo poljoprivrede nema dovoljno sredstava za subvencionisanje cene goriva i da će zbog te činjenice razmotriti preusmeravanje agrarnog budžeta u druge vidove pomoći poljoprivrednicima (prilog). Dakle, iako je bilo jasno da država, ukoliko agrarni budžet troši za regresiranje cene goriva u 2013. godini dolazi u daleko nepovoljniju poziciju nego što je bila 2012. godine - ministar Knežević je odlučio da raspoloživi novac utroši baš na taj način, a ne za druge vrste subvencija. Akt kojim je to odlučio je Pravilnik o uslovima, načinu i obrascima za ostvarivanje prava na regres za gorivo (link).

Ministar Goran Knežević ignorisao je mišljenje Ministarstva energetike da bi regresirano gorivo umesto samo jednog ovlašćenog distributera trebalo da distribuiraju sva pravna lica koja imaju licencu za obavljanje energetske delatnosti trgovine gorivom (prilog).
Ministar Goran Knežević ignorisao je i mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije koja je upozorila da će postupanje Ministarstva poljoprivrede dovesti u neravnopravan položaj sve ostale distributere goriva u odnosu na NIS i tako proizvesti ozbiljne negativne efekte na stanje konkurencije na tržištu Srbije (prilog)
Odluku ministra Kneževića nisu promenili ni apeli iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (link).

Nakon usvojenog pravilnika i sprovedenog javnog poziva, odabran je najpovoljniji distributer - NIS, koji je, prema grubim procenama, na tom poslu tokom proleća 2013. godine zaradio preko 7 miliona evra, dok niko od drugih distributera nije prihodovao jer su poljoprivrednici gorivo kupovali isključivo tamo gde imaju popust. (link)

Da bi efekti ove "politike" bili što veći, Knežević je rok za prodaju regresiranog goriva produžio za 15 dana, a tu odluku saopštio je na stepeništu centrale NIS-a u Novom Sadu. (prilog).

Potpuno isti scenario ponovio se u avgustu 2013. godine: od mišljenja Ministarstva energetike (prilog), preko apela Komisije za zaštitu konkurencije, do protesta Udruženja naftnih kompanija Srbije. I rezultat je bio isti: ministar Knežević je, nakon podnete ostavke, na samom kraju svog mandata, doneo odluku koja je bila u poslovnom interesu Naftne industrije Srbije (link).

Dakle, Goran Knežević je kao ministar poljoprivrede za godinu dana tri puta doneo odluku da sredstvima iz državnog budžeta stimuliše poljoprivrednike da kupuju gorivo isključivo od Naftne industrije Srbije, a onda je, mesec dana nakon izlaska iz vlade, zaposlen u Naftnoj industriji Srbije, kao savetnik generalnog direktora, a prema sopstvenim rečima zadužen je za koordinaciju NIS-a i Vlade (link).

Da je Knežević dobar poznavalac veza između vlasti i NIS-a, poznato je još iz sudskog postupka koji je vođen protiv njega. U svojoj odbrani, govoreći o novcu pronađenom u jednom od njegovih sefova i načinu finansiranja stranaka u Srbiji, aprila 2009. godine, Knežević je izneo podatak da je NIS jedan od najvećih finansijera njegove tadašnje (i tada vladajuće) Demokratske stranke (link).